Zapisi kažu da je 10. avgusta 1628. godine osvanuo lep dan, da je more bilo mirno i da je jedini vetar koji se toga dana osetio u Stokholmu bio jugozapadni povetarac.
U 4 sata popodne kapetan Sofring Hanson izdao je naređenje da brod Vasa zaplovi na svoje prvo putovanje do pomorske stanice u južnom delu arhipelaga oko Stokholma. Topovi su izbačeni napolje da bi ispalili počasni plotun i tako pozdravili masu ljudi koja se okupila da vidi najmoćniji novi brod kraljevske vojne flote. Iako slab, drugi nalet povetarca nagnuo je brod na stranu na kojoj su bili otvori za topove na donjoj palubi i voda je velikom brzinom nagrnula na donju palubu. Velika količina vode koja je nadirala onemogućila je ispravljanje broda tako da se, na samo 120 metara od obale, posle pređenih 1,300 metara na svom prvom putovanju, brod Vasa vrlo brzo našao na dubini od 32 metra. Iako su mnogi posmatrači sa obale pohitali da spasavaju ljude, izveštaji navode da je 30 ljudi potonulo sa brodom.
Danas, „Vasa sindrom“, u menadžmentu i marketingu označava probleme u komunikaciji i upravljanju projektima koji neminovno dovedu do kraha nekog poduhvata.
Ceo tekst