Hirošimu su nekada zbog lepote zvali mali Kjoto (prestonica u Zlatno doba Japana). Njeno ime znači „široko ostrvo“ i smeštena je u delti reke Ota, čijih šest tokova deli grad na nekoliko ostrvaca. Zbog bogate delte Ota reke, u kojoj nastaju rečce Tenma, Kyūōta/Honkawa, Motoyasu, Kyōbashi i Enkō, Hirošimu nazivaju i „Gradom vode“. Prvo naselje osnovano je u 16. veku oko dvorca tadašnjeg daimyo-a (feudalni vladar) Morija Terumotoa, da bi 1889. godine dobila status grada. Već od kraja 19. veka i Prvog kinesko-japanskog rata, postala je značajan vojni centar.
Krajem 1945. godine Hirošima je imala oko 300,000 stanovnika. A onda je svanulo jutro šestog dana avgusta. Samo tog dana oko 80,000 stanovnika Hirošime je izbrisano, da bi do kraja 1945. još oko 60,000 ljudi umrlo od posledica atomske bombe. Sa ljudima je nestalo i oko 70% grada. Jedna od retkih građevina koja je donekle preživela bilo je Promotivna hala regionalnih proizvoda Hirošime, iako je bomba eksplodirala 600 metara iznad i tek nekih 160 metara dalje. Skelet ove građevine postao je simbol razaranja Hirošime. Danas je to Kupola atomske bombe (Genbaku Dōmu; 原爆ドーム) i predstavlja deo Memorijalnog parka mira Hirošime (広島平和記念公園, Hiroshima heiwa kinen kōen).
Ceo tekst