Nik Kejv u Pragu

U jednom od intervjua nakon objavljivanja albuma „Wild God“, Nik Kejv je rekao da kada dođe na binu, sa publikom ostvari neku vrstu zajedničke ispovesti, direktne pričesti.

Dan te pričesti u Pragu mi je počeo čitanjem utisaka sa koncerta koji je prethodne večeri održan u Zagrebu, a koji su neki nazvali najboljim ikada. Naravno, pripreme ne idu bez preslušavanja novog albuma, ali i meni jednog od najdražih, „Skeleton Tree“. Koncert u okviru te turneje, u oktobru 2017. u prepunoj beogradskoj Areni mi je i najdraži Kejvov koncert. Ta noć je na mojoj listi koncerata odmah iza Leonarda Koena iz te iste Arene u septembru 2009. 

Karte su kupljene još početkom aprila, ubrzo nakon što su objavljeni datumi evropske turneje. I onda kreće čekanje i strepnja da li ćemo ovoga puta imati više sreće jer još uvek imam karte za beogradski koncert koji je prvo trebalo da bude održan u junu 2020, koji je zatim pomeren za 2021. u nadi da ćemo se do tada izboriti sa pandemijom. Međutim, pandemija je pobedila, taj koncert nikada nije održan. 

U Pragu je sve odlično funkcionisalo, dolazak, ulazak, kupovina pića, kao i kasnije izlazak iz Arene i odlazak. Vozovi u metrou su posle koncerta dolazili na par minuta tako da se nije stvarala prevelika gužva. Uspeli smo čak i da sednemo. 

Energični irski post-punk bend „The Murder Capital“ nastupio je kao predgrupa. Sjajna uvertira i po zvuku i temama o kojima pevaju, ali o njima neki drugi put. 

Koncert je počeo izvođenjem triju pesama sa novog albuma – „Frog„, „Wild God“ i „Song of the Lake„, a zatim se nastavio savršenom kombinacijom starih i novih pesama. Tokom nešto više od dva i po sata izveli su 22 pesme, 18 tokom zvaničnog dela i četiri na bis. Stih „You’re beautiful“ (Prelep/prelepa si) iz pesme „Conversion“, koja govori o duhovnoj transformaciji i potrazi za smislom, Kejvu je poslužio kao lajtmotiv kojim se više puta tokom večeri obraćao publici. Po običaju je skoro ceo koncert, kada ne bi sedeo za klavirom, proveo na ivici bine, u direktnom kontaktu sa publikom, propovedajući svoj gospel muzikom, glasom i dodirom. U jednom trenutku je zastao da bi se potpisao jednom dečaku, nakon čega je vidno pozitivno iznenađen doviknuo publici „on ima (samo) 8 godina“. Drugi još veseliji trenutak je bio kada mu je neko iz prvih redova uzviknuo hvala na češkom (’děkuji’ ili skraćeno ’dik’). Kada se uverio da „dik“ stvarno znači „hvala“ (suprotno engleskom značenju), prvo se obratio Vorenu Elisu rečima “Vorene, hvala ti, dik”. Uz smeh je dodao da jedva čeka da se i ljudima kod kuće zahvali na češkom.

Bis je počeo novom pesmom „O Wow O Wow“ posvećenoj Aniti Lejn, bivšoj partnerki i članici benda koja je preminula 2021, ali je nastavljen dobro poznatim hitovima, „Papa Won’t Leave You, Henry“ i „The Weeping Song“, nakon čega se bend povukao sa bine. Na kraju ove praške ispovesti Kejv je ostao sam za klavirom da bi otpevao jednu vrlo intimnu verziju „Into My Arms“, iako ga je pratio hor od 18.000 glasova. 

Sve, od svetla preko vizuelnih efekata do odeće benda i pratećih vokala propovedalo je gospel ovog divljeg boga čiji glas je zvučao bolje nego ikada. Kaže da je prvo želeo album da nazove „Radost“ (Joy), jer je ovo njegov pokušaj da ljude odvrati od ogorčenog, ciničnog pogleda na svet, da shvate da ljudska bića imaju vrednost, da svet ima smisla. Dodaje, očajanje te ili slomi ili te promeni tako da na svet gledaš kao na nešto ekstremno lepo! Kao u istoimenoj pesmi u kojoj kaže da smo svi imali previše tuge, ovim koncertom nam je poručio da je sada vreme za radost!

*tekst je objavljen u časopisu Nedeljnik, 21. novembra 2024. godine.