Urugvaj, Montevideo Švajcarska Južne amerike

Montevideo i Urugvaj su verovatno jedna od najpotcenjenijih destinacija za putovanja, iako duž 500 kilometara svoje atlantske obale imaju neke od najlepših plaža na kontinentu. Ni ja sigurno ne bih razmišljala o poseti da me od Montevidea nije delilo samo dva sata vožnje trajektom preko Rio de la Plate, najšire reke na svetu (220 kilometara u najširem delu).

Trajekti dve kompanije saobraćaju na relacijama Buenos Ajresa-Montevideo, Buenos Ajres-Kolonija del Sakramento i Buenos Ajres-Punta del Este i ima ih tokom celog dana. Na ulazu u brod dobićete posebne natikače koje morate sve vreme da nosite preko obuće. Kao i uvek kada se karte kupuju online, cena zavisi od blizine datuma putovanja i potražnje (posebno ako putujete u sezoni), tako da što više čekate skuplja je karta.

Ne samo zbog toga što se iz luke odmah uđe u Stari grad (Ciudad Vieja), već generalno nema upadljivog luksuza ni velikih atrakcija. Nema ni ogromnog broja turista kao u Buenos Ajresu. Iako je druga najmanja država Južne Amerike, Urugvaj poslednjih nekoliko godina predvodi listu južnoameričkih država koje se smatraju najboljim za život, a predvodi i listu najmanje korumpiranih država na ovom kontinentu. Odavno važi i za najliberalniju, što je zadivljujuće imajući u vidu da su do 1985. imali vojnu diktaturu. Država koja je nekada bila centar trgovine robovima u Južnoj Americi, zbog čega oko 10% stanovništva i čine potomci tih istih robova, uspela je dvadesetak godina nakon okončanja vojne vlasti, da dvojicu predsednika iz doba diktature, osudi na višedecenijske zatvorske kazne. Hoze Muhika, poznat kao najskromniji svetski predsednik (na vlasti 2010-2015.),  jer je oko 90% svoje predsedničke plate davao u humanitarne svrhe, bio je jedna od žrtava vojne diktature i proveo je više od 10 godina zatvoren u samici, od čega su ga dve godine držali na dnu bunara koji je presušio. 

Već 1934. su dekriminalizovali homoseksualnost (u Britaniji tek 1967. godine), 1903. počeli da rade na ‘državi blagostanja’, od 1916. religija je strogo odvojena od države, čak su i imena verskih praznika promenili da bi se odnosili na sve građane (samo 46% građana se izjašnjava kao religiozno, uglavnom katoličke veroispovesti), tako da se Uskrs naziva Nedelja turizma, a Božić je Dan porodice. Urugvaj je druga država u Južnoj Americi koja je, posle Kube, legalizovala abortus. U decembru 2013. godine su i postali prva država sveta u kojoj je u potpunosti legalizovana proizvodnja, prodaja i upotreba marihuane u rekreativne svrhe, što smo i osetili čim smo izašli iz luke. 

Urugvaj je i jedna od država sa najpismenijim stanovništvom, više od 98% ih je pismeno jer je obrazovanje besplatno i obavezno. Ovo je i bila prva država sveta u kojoj je svako školsko dete dobilo besplatan laptop i pristup internetu. 

Oko 95% električne energije potiče iz obnovljivih izvora. Urugvaj je i jedna od samo nekoliko država u Južnoj Americi u kojoj svi stanovnici imaju pristup vodi za piće. Imaju četiri puta više krava i tri puta više ovaca nego stanovnika u ovoj tromilionskoj državi, tako da su meso i vuna jedni od najvažnijih izvoznih artikala. Oko polovine stanovništva živi u glavnom gradu, Montevideu. 

Kažu da bukvalan prevod imena države na jeziku Guarani plemena znači „reka ptica“, mada neki romantičniji Urugvajci, poput pesnika Huana Zorilje de San Martina, tvrde da je bolji prevod reka obojenih ptica. 

• 

• 

• 

Kuće vrlo često nemaju brojeve, jer više vole da im daju imena. Kažu da svaka kuća u Urugvaju ima ime. Koliko god zvučalo romantično, to za turiste, koji pokušavaju da pronađu neku adresu, može da bude dosta zbunjujuće. Ali dobijete priliku da vežbate španski, jer sa engleskim nećete imati mnogo uspeha. 

Sa Argentinom se bore oko toga gde je nastao tango. Koliko im je tango važan govori i činjenica da su se bez obzira na rivalitet, 2009. godine dogovorili sa Argentinom i zajedničkom prijavom tango stavili na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. 

Svaki 29. u mesecu se u Urugvaju računa kao Dan njoka (Dia de Ñoquis), jer je to u prošlosti bio poslednji dan pred novu isplatu zarade, kada su u kući obično ostajali samo krompir i brašno. To je ujedno i podsećanje da najveći broj stanovništva vodi poreklo od italijanskih emigranata. 

Poznati su po specifičnom načinu pečenja mesa, jer rešetka roštilja (parrilla) može da stoji ravno, mada češće pod određenim uglom (oko 45°), da bi mogli da stvore različite temperature za različite vrste mesa. Slanika nema nigde na stolu, a ako baš želite nešto da dosolite, morate da tražite so od konobara, jer su objavili rat prekomernoj težini i visokom pritisku. Restorani su i u obavezi da imaju istaknuto upozorenje o štetnosti soli. Isto će vas podozrivo pogledati i ako budete tražili kečap ili majonez. 

Pored roštilja omiljena hrana im je i ćivito (chivito) sendvič, čije ime bi u bukvalnom prevodu značilo jare, ali ima svega osim jaretine – biftek, mocarela, majonez, paradajz, slanina, masline, jaja i šunka, a uz njega se služi čips.  

Vino im je odlično. Iako tannat voli poreklo iz Francuske, u Urugvaju se smatra nacionalnom vrstom grožđa. Sa više od 20,000 hektara pod vinogradima, Urugvaj je jedan od pet najvećih proizvođača vina na kontinentu. Pošto veliki deo stanovništva čine italijanski emigranti i pošto svuda ima vinograda, pored vina se dosta pije i grappa (loza), a jedna od omiljenih je grappamiel, tj. medovača. 

Naravno kao i u ostalim državama Južne Amerike, fudbal je najpopularniji sport u Urugvaju. Montevideo je veoma značajna fudbalska destinacija, jer je prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu održano baš tu, na Sentenario (Estadio Centenario) stadionu pre 90 godina. Tu prvu titulu su domaćini zadržali, a isti uspeh su ponovili i 1950. godine. Fudbal im je i doneo jedine dve zlatne olimpijske medalje, 1924. i 1928. godine. Urugvaj ima i najviše osvojenih titula  pobednika Američkog kupa (Copa America). 

Urugvajci drže još jedan svetski rekord, imaju najdužu himnu na svetu, skoro čitavih 5 minuta. Nije nimalo dosadna, na pola kada pomisliš da se završava, potpuno promeni ritam, da bi se opet vrati na prethodni.

Osim jednostavnosti, opuštenosti i mira, bili smo iznenađeni što smo svuda mogli da vidimo „srpske“ zastave, da bi ubrzo shvatili da je to u stvari zastava Frente Amplio („Široki front“, stranke levog centra i levice), koalicije koja je poslednjih 15 godina bila na vlasti, da bi je na poslednjim izborima pobedila konzervativna Nacionalna, tj. Bela stranka. 

Jedan dan teško da je dovoljan da se mnoge od ovih stvari primete i osete. Ipak, dok smo klizili po glatkoj vodi Reke Plate, nazad ka argentinskom domu, ostao mi je utisak mira, opuštenosti i jednostavnosti. Kažu da je zbog svega toga Urugvaj sve češće destinacija gde stranci dolaze da žive kada se penzionišu. Međutim, pre nego što se spakujete i krenete za ovu „Švajcarsku Južne Amerike“, da znate da će vam po procenama ekonomista mesečno biti potrebno oko 3,000 USD za normalan život u Montevideu.