Švajcarska je 1. avgusta proslavila svoj 730. rođendan. Tradicionalno se taj dan proslavlja vatrometom. U Cirihu se, kao i u novogodišnjoj noći vatromet ispaljuje sa jezera. Još jedno od mesta gde je priroda napravila spektakularne kulise, pa samim tim i za vatromet, jesu vodopadi na Rajni (Rheinfall). 

Reka Rajna je, uz Dunava, oduvek bila važna evropska saobraćajnica. Jeftin rečni prevoz sirovina bio je osnova industrijskog razvoja oblasti kojima protiče druga po dužini evropska reka. „Ona koja teče“, što bi bio bukvalni prevod imena Rajne, izvire na severu Švajcarske i kao Gornja Rajna, u blizini Šafhauzena formira najveće evropske vodopade. 

Malo istorije

Dva faktora su uticala na formiranje vodopada na Rajni, to što je osnovna stena mnogo starija od vodopada, kao i geološki procesi tokom ledenih doba. Rajna je dva puta menjala svoj tok usled ovih tektonskih pomeranja. Tokom poslednjeg ledenog doba, pre oko 15,000 godina, Rajna je skrenula ka jugu, gde je naišla na stene od čvrstog malmskog krečnjaka. 

Širina vodopada (u stvari skup od tri) je 150 metara, visina 23 metra, a dubina korita 13 metara. Prosečan protok vode tokom leta je 600 kubnih metara vode u sekundi, zimi oko 250 m3/sec. Najveći protok zabeležen je 1965. godine sa 1,250 m3/sec, dok je najniži bio 1921. sa samo 95 m3/sec. Ovih dana se, usled obilnih kiša, koritom valjalo oko 750 metara kubnih u sekundi.

Pomalo je zastrašujuće dok stojiš na ivici drvene platforme a sva ta voda juri ka tebi. 

Huk i izmaglica

Voda je bistra tako da se jasno vide brojne riblje vrste. Posebna atrakcija su jegulje, za koje kažu da imaju običaj da često uspuzaju uz stene (mada ne kada ima ovoliko vode). Vodopadi se mogu videti na nekoliko načina. Platforme za posmatranje su raspoređene uz celo brdo na levoj obali, ispod dvorca Laufen (Schloss Laufen). Ulaz za odrasle je 5 CHF, dok je za decu 2,5 franka. Mi smo, uprkos vrućini, izabrali da idemo od podnožja ka vrhu brda gde je dvorac i mislim da nismo pogrešili. Odmah se suočiš sa svom tom snagom, a onda polako sabiraš utiske dok je posmatraš iz daljine i visine. 

Dvorac Laufen se prvi put u zvaničnim dokumentima spominje 858. godine kao sedište barona od Laufena. Sada se tu nalazi mala postavka koja pokazuje istoriju vodopada i ovog kraja, ali i turistički centar, restoran i hotel. Iz kule osmatračnice se pruža odličan pogled na vodopade. Oko dvorca postoje uređene staze za pešačenje, trčanje i vožnju bicikla (biciklom može i do Šafhauzena koji udaljen oko 4 km), kao i avantura park za decu. Pre desetak godina je izgrađen i stakleni, panoramski lift, pomoću koga se spustite ka platformi sa koje polaze čamci kojima možete da se provozate po reci i razgledate vodopade i sa vode. 

Na vodi

Postoji nekoliko opcija, mi smo izabrali onu od 15 minuta koja je 12CHF za odrasle (karte naravno mogu i online da se kupe). Prvo se crvenom linijom, br. 2, pređe na drugu obalu, gde se presedne na plavu liniju, br. 4. Vožnja na plavoj liniji traje 15 minuta i sasvim je dovoljno da lepo vidite vodopade iz blizine. Ako idete po toplom danu kao i mi čak vam i prija da vas vodena izmaglica malo rashladi. Cena karte uključuje i povratak na levu obalu, linijom br.2. 

Na desnoj obali reke se nalazi Vert dvorac (Schlössli Wörth), za koji kažu da svoje ime duguje rečnom ostrvcetu na kome se nalazi, Werd, što u bukvalnom prevodu i znači rečna ada. Sagrađen je 1348. na ostacima prethodnog dvorca iz 11. veka i u njemu je gotovo sve vreme bila smeštena carina. Kada je izgrađena pruga sredinom 19. veka, ovaj rečni tok počinje da gubi na značaju tako da je i carinska ispostava ugašena. 

Kako do vodopada?

Železnica ipak predstavlja najbolji način da se dođe do vodopada. Mi smo iz Ciriha stigli za manje od sat vremena linijom S12, a povratna karta je bila 26 franaka, ako uzmete opciju da putujete posle 9 časova ujutru, jer dobijete popust da ne pravite gužvu u jutarnjem špicu (postoje različite opcije sa popustima na sajtu SBB u zavisnosti kako i gde želite da putujete). Mi smo izabrali stanicu Schloss Laufen am Rheinfall na desnoj obali, ali možete da idete i direktno na levu obalu gde se nalazi stanica Neuhausen am Rheinfall. 

Švajcarci se, sa punim pravom, ponose ovom prirodnom lepotom i ističu da je ovu magiju slikao Vilijam Tarner, a i opevao romantičar Eduard Merike, kao i da su ih posetili i svoj susret sa hukom vode opisali Gete i Meri Šeli.