novine – u Buenos Ajresu se izdaje 28 različitih dnevnih izdanja. Najčitaniji je tabloid Klarin (Clarin), osnovan 1945, a koji je tokom 2018. štampan u oko 50 miliona primeraka. Jedan od najstarijih dnevnih listova bio je The Buenos Aires Herald, koga je 1876. osnovao jedan škotski emigrant, da bi sledećih 141 godinu (prestao da izlazi u julu 2017.) na engleskom izveštavao o događajima u prestonici i državi. Tokom vojne diktature bio je jedini medij koji je redovno izveštavao o „nestalima“, tako da su dvojica urednika morala da napuste Argentinu 1979. zbog svakodnevnih pretnji. Trenutno postoje i nemački, italijanski i irski listovi.
njuške – Porteños se hvale da drže i rekord po broju ’domaćih njuški’ (pasa i mačaka) po glavi stanovnika. Psi su posebno popularni tako da se veruje da više od 60% domaćinstava ima bar jednog psa. Usled ekonomske krize 2001, ali i činjenice da veliki broj stanovnika Buenos Ajresa živi u malim stanovima, a da je njihovim ljubimcima potrebna dnevna vežba, nastalo je novo, važno zanimanje – profesionalni šetač pasa (paseadores de perros), tako da se danas, posebno u luksuznijim delovima grada, često mogu videti šetači sa po 15-20 pasa (iako je po zakonu maksimum 8 pasa u isto vreme). Kažu da nije mali broj onih koji su promenili profesiju, jer za 4-5 sati rada dnevno, mesečno mogu da zarade oko 2,000 USD. Na svu sreću više vole da usvajaju nego da kupuju ljubimce.
otvorenost krasi ljude iz luke, tako da je Buenos Ajres 2002. godine bio prvi grad u Južnoj Americi koji je dozvolio registrovanje istopolnih građanskih zajednica. Osam godina kasnije, 2010. Argentina je dozvolila istopolne brakove.
psiholozi su veoma popularni u Buenos Ajresu, tako da dolazi po jedan na svakih 500 stanovnika. Istraživanja pokazuju da ne postoji viša stopa mentalnih bolesti, već su očigledno stanovnici Buenos Ajresa otvoreniji za psihoterapiju nego ljudi u drugim društvima. Najveći procenat praktikuje frojdovsku psihoanalizu.
Ružičasta kuća (Casa Rosada) je predsednička palata na Majskom trgu (Plaza de Mayo), koju je krajem 19. veka izgradio čuveni italijanski arhitekta Frančesko Tamburini, na mestu prvog utvrđenja koje su Španci podigli 1580. godine. Danas je nezaobilazna destinacija svakog turističkog obilaska Buenos Ajresa, jer veliki broj posetilaca želi da vidi balkon sa kog se Eva Peron obratila i rekla svojim biračima da mora da se povuče sa dužnosti zbog bolesti. Postoje dve teorije zbog čega je palata baš ružičaste boje. Jedna je da kada su se dve glavne političke strane u 19. veku ujedinile, boja palate je trebalo da odslikava to ujedinjenje, a pošto su boje stranaka bile crvena i bela, njihovim mešanjem se došlo do ružičaste. Druga teorija kaže da je nekada bio običaj da se u boju dodaje kravlja krv, jer je bila odličan izolator od toplote i vlage.
saobraćaj je veoma razvijen u gradu i dosta se lako stiže iz jedne do druge tačke u gradu jer su ulice izdeljene po sistemu mreže jednosmernih ulica (uglavnom su samo velike avenije dvosmerne) a mogućnosti su brojne. Iako lokalci kažu da smo imali sreće jer smo bili u periodu letnjih godišnjih odmora (decembar/januar), javni prevoz je funkcionisao savršeno i nikada nismo čekali više od 5 minuta na sledeći autobus ili voz. Najbolja opcija je SUBE kartica, koja se kupuje na kioscima ili stanicama metroa i koja se dopunjuje po potrebi. Njome se plaćaju vožnje u autobusu, podzemnoj, ali i lokalnim vozovima (npr. kada se ide za Tigre). Gradski autobusi funkcionišu 24/7, čisti su i rashlađeni. Ulazi se na prednja vrata, vozaču kažete destinaciju, koju on ukuca u automat koji automatski odredi cenu karte. Istovremeno, Buenos Ajres je prvi južnoamerički grad koji je još 1913. dobio podzemnu železnicu, El Subte (skraćeno od subterráneo). Postoji šest linija (A, B, C, D, E, H), koje povezuju sve delove grada sa centrom. Podzemna radnim danima funkcioniše između 5:00 i 22:00, dok subotom, nedeljom i praznicima radi od 08:00 do 22:00 sata. Buenos Ajres je, uprkos gužvi u saobraćaju, bicycle-friendly grad, jer je poslednjih godina grad uveo veliki broj biciklističkih staza, kojih trenutno ima oko 130 km u gradu. Od 2010. godine funkcioniše i javni EcoBici sistem korišćenja bicikala koji je potpuno besplatan (samo zahteva registraciju). Pored zvaničnih taxi kompanija, u Buenos Ajresu funkcioniše i Uber (vozači se žale da imaju problema sa zvaničnim taksistima), ali i lokalna Cabify aplikacija (slično Uberu; prednost je što funkcioniše u dosta država španskog govornog područja). Grad ima dva aerodroma, Ezeiza je međunarodni i potrebno je nekih 40 minuta vožnje od centra grada. Pažljivo birajte čime ćete do grada, jer cena usluge se mnogo razlikuje od kompanije do kompanije. Manji aerodrom za lokalne letove i susedne zemlje, Horhe Njuberi (Jorge Newberry) se nalazi na samoj obali Rio de la Plate i udaljen je svega petnaestak minuta vožnje od centra. Buenos Ajres ima razvijen i rečni saobraćaj, pa se tako preko Rio de la Plate trajektom stigne do Montevidea za otprilike 2 sata.
tango je nerazdvojni deo kulturnog identiteta i nasleđa Buenos Ajresa. Iako se danas smatra glamuroznim i elegantnim, tango je nastao u javnim kućama i u siromašnim, radničkim delovima grada poput Boke, San Telma i Barakasa, gde su izmešani živeli novopridošli migranti, oslobođeni robovi i slični stanovnici margine društva. Zbog toga je tango i nastao kao “borba za premoć” između dva muškarca, da bi kasnije došle romantične priče o nesrećnoj ljubavi. Početkom 20. veka, Karlos Gardel i još neki tango pevači, odlaze u Pariz, gde će ih lokalna publika oduševljeno dočekati, tako da će i ’visoko društvo’ Buenos Ajresa konačno prihvatiti tango kao deo svoje kulture. Vremenom će se menjati i reči pesama, jer više nisu bili prihvatljivi izrazi koje su koristili u pričama iz javnih kuća Boke. Astor Pjacola je postao sledeća velika zvezda tanga. Njegova vizija tanga bila je da je „pre za uho nego za stopala”.
ćud – Porteños važe za ekstrovertne, sofisticirane i zanimljive, ali i za njih kažu da konstantno vole kukaju zbog loše ekonomske situacije. Dok sami za sebe vole da misle da im je karakter više evropski nego južnoamerički, njihovi zemljaci iz drugih delova zemlje ih smatraju arogantnim, sveznalicama i taštim, snobovima. Ipak, priznaju im da su snalažljivi, otvoreni i da imaju dobar smisao za humor. I da se ne iznenadite, iako vas vide prvi put u životu, standardni pozdrav je poljubac u obraz, tako da će vas smatrati nekulturnim ako želite samo da se rukujete.
Univerzitet Buenos Ajresa (UBA) osnovan je 1821. godine i prva je visokoškolska ustanova u zemlji u kojoj je 96% stanovništva pismeno. Sa Univerziteta je izašlo 17 argentinskih predsednika, četvoro od ukupno petoro argentinskih nobelovaca. Godišnje se upiše više od 300,000 studenata. Osnovne studije su na ovom univerzitetu besplatne, bez obzira na nacionalnost studenta. Među čuvenim studentima Univerziteta Buenos Ajresa bili su i Če Gevara i Hulio Kortasar.
fudbal je svakako jedna od najvećih strasti stanovnika glavnog grada Argentine. Buenos Ajresa važi za grad koji ima najveći broj zvaničnih fudbalskih stadiona na svetu – 27, kao i najveći broj profesionalnih klubova na svetu. Najpoznatiji stadion je Bombonjera (La Bombonera), stadion Boke juniors (Boca Juniors), čiji zvanični naziv je Stadion Alberto H. Armando (Estadio Alberto J. Armando). Najveći je Monumental (El Monumental, zvanični naziv Estadio Antonio Vespucio Liberti) stadion River plate, najljućih rivala sa drugog kraja grada. Dva kultna stadiona su izgrađena u istom periodu, Monumental 1938, a Bombonjera dve godine kasnije. Međutim, kao i sami klubovi i stadioni su potpuno različiti. Kažu da atmosfera na Bombonjeri ne može da se meri ni sa čim. Kada se zna da navijači Boke, „Đenovljani“, iz sve snage pevaju i skaču svih 90 minuta, posebno tokom Superklasika, a pritom je udaljenost tribina od terena na Bombonjeri 7 metara (na Monumentalu je 32 m), a nagib tribina između 22 i 44 stepena (na Monumentalu od 15-36), što dodatno pojačava akustiku, nije ni čudo što se mnogi timovi ne osećaju ni malo prijatno kada treba da igraju u Boki. Iako je na početku karijere igrao samo jednu sezonu za Boku, Dijego Armando Maradona ovde ima isti status kao i Papa. Čak su i tri navijača u oktobru 1998. osnovala Maradoninu crkvu (Iglesia Maradoniana) i neke od deset glavnih zapovesti su da šire svetom ljubav prema fudbalu, ali i prema njihovom idolu i argentinskom dresu. Kažu da su službe nedeljom kada se gleda fudbal, a da bi postali članovi ove crkve, potencijalni kandidati moraju da postignu gol „božanskom rukom“.
hrana je raznovrsna i kao i sami porteños, mešavina najboljih ukusa Evrope sa gaučos korenima. Upravo ova gaučos osnova može da bude noćna mora za vegetarijance i vegane, jer je voće i povrće dosta skuplje od sveprisutnog mesa. Prosečan Argentinac godišnje pojede oko 55kg junetine godišnje, što ih smešta na drugo mesto globalne liste ljubitelja ovog mesa, jer jedino Urugvajci jedu više junetine od njih. Iako su restorani gde se peče meso (parillas) napoznatiji i najzastupljeniji, italijanski i španski koreni su zaslužni i za popularnost pica, raznih pasti i empanada. Pored ovih tradicionalnih specijaliteta, Buenos Ajres je postao i jedan od centara molekularne gastronomije. Gonzalo Aramburu je jedan od zvezda takve gastronomije i njegov restoran Aramburu se već nekoliko godina svrstava u 50 najboljih restorana Južne Amerike. Tu smo probali i narandžasto vino, za koje kažu da je u stvari belo vino koje se pravi tehnikom proizvodnje crvenih vina.
cegeri su neophodni u Buenos Ajresu jer su lokalne vlasti od 2017. zabranile upotrebu plastičnih kesa, nakon što su u septembru 2009. prvo zabranili upotrebu kesa koje nisu biorazgradive.
čaj je još jedna od emigrantskih tradicija koje su se primile u gradu, usled jakog britanskog uticaja. U Buenos Ajresu se jede dosta kasno, tako da nije čudno da večera počne oko 11 sati uveče (restorani se obično za večeru otvaraju tek oko 20-21h), portenos će rado popodne otići na čaj (té ili merienda), uz koji će uzeti alfajor kolač punjen neizostavnim karamel kremom (dulce de leche) ili lokalnu verziju kroasana (medialunas). Iako je običaj u osnovi britanski, lokalci će uglavnom piti mate čaj od biljke mate (yerba mate). Danas grad ima više od 70 kafea koji su na listi zaštićenih mesta, a neki od najčuvenijih su Alvear Palace Hotel i Café Tortoni.
džeparenje i sitne krađe su najčešći oblik kriminala. Treba biti oprezan i prilikom podizanja novca sa bankomata (bolje je birati one koji su unutar zgrade banke nego one na samoj ulici) i nikada ne nositi velike količine novca sa sobom. Meta lopova će biti i skupi satovi, nakit i skupi mobilni telefoni. Na aerodromima uvek upozoravaju da držite svoje stvari na oku, jer se često dešava da ljude u prolazu pokradu dok ih neko drugi iz ekipe zagovara ili nekako ometa. Policija savetuje da je, ako vas „napadnu“ motochorros (dvojica na motoru, jedan vozi a drugi otima stvari), uvek bolje pustiti stvari jer napadači ponekad znaju da reaguju nasilno.
šarenilo – Buenos Ajres važi za jedan od svetskih centara kada su grafiti u pitanju. Grafiti su svuda po gradu jer je ova ulična umetnost potpuno dozvoljena potreban je samo pristanak vlasnika zgrade. Koriste se razne tehnike i mnoštvo stilova. Iako su prvu inspiraciju pružili političari sa svojim parolama, u današnje vreme su grafiti češće umetnička dela kojima se ulepšavaju popularni kafići, restorani ili delovi grada. Više u tekstu „Pazi, sveže ofarbano!“
